Jankovic Milica Jankovic

Plava gospođa Jankovic Milica Jankovic

„To nije istina. Vi to ili svesno lazete ili nesvesno zavaravate i sebe i nju. Eto ti vase ravnopravnosti: ona ostala da umire od ljubavi za tobom, a ti si se bacio u vrtlog pariskoga zivota, da zaglusis svoju savest.

Zena zavisi od ljubavi - to je njena sudbina, njena tragika, ili njena sreca - od ljubavi prema roditeljima, braci, muzu, deci. Eto ja, na primer, nikad nisam bila slobodna od ljubavi i od bola, prema kuci, tebi, Zori i gospodinu. Ti govoris da zena ima pravo da voli, da se odazove ljubavi, a ti isti koji nikad ne bi ukrao i ubio ubijas jednom coveku srecu, jednoj zeni unistavas zivot, dovodis je do ludila i do smrti - zasto? U ime cega? Da se malo provedes, pozabavis, da naslikas sliku, da stvoris sebi epizodu.

I ti si postovan i posten pred svetom, niko te ne tuzi i niko ti ne sudi. Ta ona je onda nesto trazila valjda od tebe u zamenu za sve ono sto ti je zrtvovala. „Odazvala se" - kazes ti.

A kuda si je zvao? Sta si joj dao pod imenom te ljubavi?"